Vraćajući se pre neki dan sa trčanja, na koje idem par puta nedeljno, primetim preko puta da je počeo sa radom novi „balon“. To i nije toliko zanimljivo koliko ono što se odvija u balonu. Deca, jako mlada, imaju trening iz našeg nam omiljenog sporta. Dakle klinčadija koja trenira fudbal i to ne mali broj. A ni to nije toliko čudno. Ono što je tu čudno a što sam kasnije saznao je da u toj „školi fudbala“ mesečna članarina da bi ti dete treniralo fudbal iznosi 2000,00 dinara mesečno, ili da saberemo, 24000,00 dinara godišnje, u evrima u dođe 260,00 evra godišnje. Neka kažemo da dete tu trenira nekoliko godina dok roditelji ne vide da neće svako dete biti profesionalni fudbaler uzimamo da tu jedna porodica/roditelj potroši od 100 do 200 hiljada dinara (ne računamo eventualnu inflaciju i slične okolnosti)
Dve stvari koje su mi zanimljive. Prva da roditelji žele da im deca budu profesionalni fudbaleri. Svako ko malo pogleda kako ti fudbaleri žive u Srbiji trebalo bi da ima želju da decu skloni i sakrije od toga. Mislim na drogu, alkohol, splavove, žene koje ih jure, menadžeri, predsednici klubova koji su kriminalci, utakmice koje su nameštene, navijači koji su ubice. Stvarno ne razumem tog roditelja koji to sve plaća sa 2000,00 dinara mesečno.
Druga stvar je ako roditelj želi da im dete bude aktivno, pa mislim da postoji pa do pedeset drugih što aktivnosti što sportova koji su mnogo kreativniji od fudbala i  još važnije besplatni. A roditelj može tih 2000,00 dinara da pametnije ulaže u svoje dete uplaćujući tu sumu u neki fond koji će to dete koristiti za školarinu za fakultet i komotniji život na studijama.